Циљ обележавања СВЕТСКОГ ДАНА БУБРЕГА је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота излучивањем токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма са посебним акцентом на факторе ризика за настанак болести бубрега које су честе,опасне,али излечиве као и на промоцију здравих стилова живота који подразумевају пре свега правилну исхрану,узимање довољне количине течности, редовну континуирану физичку активност, живот без дуванског дима и без злоупотребе алкохола што представља одговорно здравствено понашање сваког појединца према сопственом здрављу односно примарне превентивне мере које могу да помогну у спречавању настанка ових болести.
Центар за превенцију са поливалентном патронажом скреће пажњу на лаку доступност основних превентивних дијагностичких процедура које подразумевају редовну контролу крвног притиска и лабораторијске анализе крви и урина на основу којих могу да се открију први знаци болести што би нам дало већу шансу за излечење или успорење напредовања болести бубрега односно спречавање компликација и позива грађане да редовно контролишу своје здравље.
Због високог и растућег оптерећења болестима бубрега широм света, апелујемо на изради стратегија за превенцију и контролу болести бубрега и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва.
Светски дан бубрега
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондацијe за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.
Заједнички управни одбор Светског дана бубрега прогласио је 2022. годином „Здравља бубрега за све“. Конкретно, позива све нас да радимо на премошћавању празнина у знању за бољу негу бубрега. Кампања 2022. ће се фокусирати на напоре да се повећа образовање и свест о здрављу бубрега и на смањењу високог јаза у знању о ХББ (Хронична болест бубрега).Конкретно, ова кампања наглашава важност превентивних интервенција за спречавање настанка и напредовања бубрежних болести.
Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Процењује се да тренутно око 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Свака десета одрасла особа има хроничну болест бубрега. Глобални терет оболелих од хроничне болести бубрега расте, а предвиђа се да ће хронична болест бубрега постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу до 2040. године.
Шта је хронична болест бубрега ?
Хронична болест бубрега (ХББ) је прогресивни губитак функције бубрега током периода од неколико месеци или година. Сваки бубрег има око милион сићушних филтера, званих нефрони. Ако су нефрони оштећени, они престају да раде. Неко време здрави нефрони могу преузети додатни посао. Али ако се штета настави, све више и више нефрона се гаси. Након одређене тачке, нефрони који су остали не могу да филтрирају крв довољно добро.Када функција бубрега падне испод одређене тачке, то се назива отказивање бубрега.
Шта не треба заборавити:
- Рана хронична болест бубрега нема знакове или симптоме.
- Хронична болест бубрега обично не нестаје.
- Болест бубрега се може лечити. Што раније сазнате да га имате, веће су ваше шансе да добијете ефикасан третман.
- Тестови крви и урина се користе за проверу болести бубрега.
- Болест бубрега може напредовати до затајења бубрега.
Често:
Између 8 и 10% одрасле популације има неки облик оштећења бубрега, а сваке године милиони прерано умру од компликација повезаних са хроничном бубрежном болешћу (ХББ).
Штетно:
- Прва последица неоткривене (ХББ) је ризик од развоја прогресивног губитка функције бубрега који може довести до отказивања бубрега (који се такође назива крајња ренална болест), што значи да је за преживљавање потребно редовно лечење дијализом или трансплантација бубрега.
- Друга последица ХББ-а је да повећава ризик од преране смрти од повезаних кардиоваскуларних болести (тј. срчаних и можданих удара). Појединци за које се чини да су здрави за које се тада утврди да имају (ХББ) имају повећан ризик од превременог умирања од кардиоваскуларних болести, без обзира на то да ли ће икада развити отказивање бубрега.
Лечиво :
Ако се (ХББ) рано открије и лечи на одговарајући начин, погоршање функције бубрега може да се успори или чак заустави, а ризик од повезаних кардиоваскуларних компликација може да се смањи.
Узроци (ХББ)
Висок крвни притисак (хипертензија) и дијабетес су најчешћи узроци болести бубрега. Висок крвни притисак узрокује нешто више од четвртине свих случајева затајења бубрега. Дијабетес је утврђен као узрок око једне трећине свих случајева и најчешћи је узрок крајње реналне болести у већини развијених земаља.
Друга мање уобичајена стања укључују запаљење (гломерулонефритис) или инфекције (пијелонефритис). Понекад је (ХББ) наследна (као што је полицистична болест) или резултат дуготрајне блокаде уринарног система (као што је увећана простата или камен у бубрегу).
Неки лекови могу изазвати (ХББ), посебно неки лекови против болова (аналгетици) ако се узимају дуже време. Често лекари не могу да утврде шта је изазвало проблем.
Симптоми
Особа може изгубити до 90% функције бубрега пре него што доживи било какве симптоме.
Већина људи нема симптоме све док (ХББ) не узнапредује. Знаци напредовања (ХББ) укључују :
- отечене глежњеве,
- умор,
- потешкоће са концентрацијом,
- смањен апетит,
- крв у урину и пенасти урин.
Лечење (ХББ)
Главни третмани су правилна исхрана и лекови, а за оне који достигну крајњу реналну болест дуготрајно лечење дијализом или трансплантација бубрега. У раним стадијумима болести бубрега, правилна исхрана и лекови могу помоћи у одржавању критичне равнотеже у телу коју би бубрези нормално контролисали. Међутим, када дође до затајења бубрега, отпад и течност се акумулирају у телу и потребни су третмани дијализом да се уклони овај отпад и вишак течности из крви, дијализа се може обавити било машином (хемодијализа) или употребом течности у стомаку (перитонеална дијализа). Код одговарајућих пацијената трансплантација бубрега у комбинацији са лековима и здравом исхраном може вратити нормалну функцију бубрега.
Трансплантација бубрега
Трансплантација бубрега је операција којом се здрав (донаторски) бубрег ставља у тело како би извршио функције које болесни бубрези више не могу да обављају.
Трансплантација бубрега се сматра најбољим третманом за многе људе са тешком (ХББ) јер су квалитет живота и преживљавање често бољи него код људи који користе дијализу. Међутим, постоји недостатак органа који су доступни за донирање. Многи људи који су кандидати за трансплантацију бубрега стављају се на листу чекања за трансплантацију и захтевају дијализу док орган не буде доступан.
Бубрег може доћи од живог сродника, живе неповезане особе или од умрле особе (покојника или даваоца кадавера); за преживљавање потребан је само један бубрег. Генерално, органи живих давалаца функционишу боље и дуже од оних од умрлих донора.
Све у свему, стопе успешности трансплантације су веома добре. Трансплантације од преминулих донора имају стопу успешности од 85 до 90% у првој години. То значи да после годину дана 85 до 90 од сваких 100 трансплантираних бубрега и даље функцио- нише. Трансплантације живих донора имају стопу успеха од 90 до 95%. Дугорочни успех је добар за људе свих узраста.
Дијализа
Здрави бубрези чисте крв и уклањају вишак течности у облику урина. Такође праве супстанце које одржавају наше тело здравим. Дијализа замењује функције чишћења крви када бубрези више не раде.
Постоје две врсте дијализе: хемодијализа и перитонеална дијализа.
Код хемодијализе , крв се пумпа кроз машину за дијализу како би се уклонили отпадни производи и вишак течности. Веза са апаратом за дијализу је преко игле у вени која је хируршки увећана (васкуларни приступ) или преко привременог пластичног катетера постављеног у вену. Ово омогућава да се крв уклони из тела, да циркулише кроз машину за дијализу ради чишћења, а затим да се врати у тело. Хемодијализа се може обавити у дијализном центру или код куће. Када се ради у центру, обично се ради три пута недељно и траје између три и пет сати по сесији. Кућна дијализа се обично ради три до седам пута недељно и траје између три и десет сати по сесији (често током спавања).
Перитонеална дијализа је још један облик дијализе који се користи за уклањање отпадних производа и вишка воде. Ради на истом принципу као и хемодијализа, али крв се чисти док је још увек у телу, а не у машини додавањем чисте течности у стомак, пуштајући јој да акумулира отпадне производе из крви, а затим је одводи. Обично се ради код куће. Неки пацијенти могу континуирано да обављају перитонеалну дијализу док обављају нормалне дневне активности (континуирана амбулантна перитонеална дијализа)
Трошкови за дијализу и трансплантацију чине 2–3% годишњег буџета за здравствену заштиту у високоразвијеним земљама, потрошених од стране мање од 0,03% укупног становништва ових земаља. У средњеразвијеним и слаборазвијеним земљама већина људи са хроничном болешћу бубрега нема довољан приступ дијализи и трансплантацији бубрега.
Пресудно је да се болести бубрега могу спречити, као и да се напредовање болести до терминалне бубрежне инсуфицијенције може одложити уз одговарајући приступ основној дијагностици и раном лечењу. Међутим, иако су националне политике и стратегије за хроничне незаразне болести опште присутне у многим земљама, често недостају специфичне политике усмерене на рано откривање, превенцију и лечење болести бубрега. Такође, постоји и потреба за повећањем свести о важности превентивних мера како у општој популацији, тако и међу здравственим радницима и доносиоцима одлука.
Шта се подразумева под превенцијом бубрежних болести?
Наиме, примарна превенција болести бубрега захтева модификацију фактора ризика, укључујући шећерну болест и хипертензију, неправилну исхрану, урођене аномалије мокраћних путева и нефротоксичност. Примарна превенција укључује промовисање здравих стилова живота, укључујући физичку активност и правилну исхрану, као и скрининг болесника под повећаним ризиком за настанак хроничне бубрежне инсуфицијенције.
Код особа са већ постојећим обољењем бубрега, секундарна превенција је усмерена ка едукацији пацијената о адекватној исхрани базираној на биљној исхрани и смањеном уносу соли и беланчевина као и примени фармакотерапије, што за крајни циљ има регулацију крвног притиска и контролу гликемије.
Код пацијената са узнапредованом хроничном болешћу бубрега, приоритет у превенцији је управљање ко-морбидитетима као што су уремија и кардиоваскуларне болести.
С обзиром да су хроничне болести бубрега повезане са високим трошковима, превентивне мере, посебно мере примарне превенције, имају значајну вредност. Подизање свести и едукација појединаца о најважнијим факторима ризика и начинима превенције су важни како би се смањила оптерећеност бубрежним болестима.
У Врању Начелник Центра за превенцију са ПП
10.03.2022. Др Драган Пешић
