„Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност.”

Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. oктобра обележава Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „ГАЈИ, ХРАНИ, ПОДРЖАВАЈ. СВИ ЗАЈЕДНО. НАШЕ АКЦИЈЕ НАША СУ БУДУЋНОСТ” са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету.(http://www.batut.org.rs/index.php?content=2125)

Светски дан хране 2020. године обележава 75. годишњицу FAO-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама.

Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговоран за пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе.

Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају FAO данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.

Кључне чињенице:

• Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено.
• Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним.
• Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света.
• Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот.
• Kлиматске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и мењајући величину риба.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
• Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету.
• Глад на нашој планети. Преко две милијарди људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране. Очекује се даће до 2050. Године тај број бити 10 милијарди људи.
• Пандемија COVID-19 повећава број гладних. Због пандемије COVID-19 овај број се може повећати за још 83–132 милиона људи.
• Висока цена неухрањености. Неухрањеност (укључујући потхрањеност и недостатак микронутријената), као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утичу на глобалну економију у просеку 3,5 билиона америчких долара годишње.
• Време за акцију. Стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране.
• Гајити, хранити, подржавати. Упркос чињеници да има најмање 30.000 јестивих биљака, данас 66% укупних усева чини само девет биљних врста. Потребно је да узгајамо разноврсну храну да би смо нахранили свет.

Време је да се ојачају системи производње хране

Последњих деценија свет је остварио значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње. Иако се сада производи више него довољно хране потребне да се  нахране сви, системи производње хране нису уравнотежени. Глад, гојазност, деградација животне средине, губитак агро-биолошке разноликости,  велика количина хране која се баца  и недостатак сигурности за раднике у прехрамбеном ланцу, само су нека од питања.

У оквиру развоја и припреме планова земаља за опоравак од последица пандемије COVID-19 потребно је искористити прилику за развој и усвајање иновативних решења за унапређење система производње хране на основу научних доказа.

Светски дан хране позива на глобалну солидарност у циљу помоћи свима, а посебно најугроженијим популацијама да се опораве од кризе. Циљ је и да се повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове укључујући климатске промене, омогућити да здравствено безбедна храна одговарајуће хранљиве вредности буде доступна свима, као и да се обезбеди достојанствен живот радницима запосленим у производњи хране.

Наше активности данас наша су будућност

Државне институције, приватни сектор и цивилно друштво треба заједно да раде на обезбеђивању производње довољних количина разноврсне здравствено безбедне хране у циљу одржања живота на планети Земљи.

Дигиталне технологије су кључне за трансформацију начина производње, прераде, промета и конзумирања хране и за изградњу отпорнијих и снажнијих система производње хране. Оне имају потенцијал да премосте велики дигитални јаз између развијених и земаља у развоју, градова и руралних подручја, мушкараца и жена, младих и старих. Дигитализација је нажалост недостижна за преко три милијарде људи на свету који немају приступ интернету, од којих већина живи у руралним и удаљеним областима.

Нове технологије обећавају револуционарне промене за власнике малих фарми, који производе и до 80% светске хране, на пример даљинско праћење путем сателита и мобилних телефона, коришћење апликација са потенцијалом за оптимизацију ланаца хране, повећање приступачности намирницама одређене хранљиве вредности, смањење бацања хране, борбу против штеточина и болести…. Интензивна обука за унапређење дигиталних вештина пољопривредника и уважавање њихових идеја и потреба је од суштинског значаја, као и подстицаји за производњу разноврсне хране одговарајуће хранљиве вредности.

Заједничке активности у 150 држава света чине да Светски дан хране буде један од најчешће обележаваних датума у Календару јавног здравља. Заједничким снагама владе држава, предузећа, невладине организације и медији организују различите манифестације у циљу заговарања шире јавности да се помогне гладнима и да се обезбеде услови за правилну исхрану за све.

 Зашто је правилна исхрана важна?

 Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Kолико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће: редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице). Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Kада су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Kада су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу. Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 l дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године обележава Светски дан хране, 16. октобар и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године поводом Светског дана хране расписан је конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „ЗДРАВЉЕ НА УСТА УЛАЗИ” са циљем подстицања здравствено васпитног рада у предшколским установама и школама на тему правилне исхране.

ДОДАТАК:

Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „ Гаји, храни, подржавај. Сви заједно, наше акције су наша будућност” са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе, рекао је гостујући у емисији У центру пажње начелник Центра за превенцију Дома здравља у Врању доктор Драган Пешић.

Прилог можете да погледате ОВДЕ.

Извор: ТВ Врањска плус