Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „КРЕТАЊЕМ ДО ЗДРАВЉА”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије.
Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије ЦОВИД-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дана физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.
Кључне чињенице
- Физичка активност има значајне здравствене предности за срце, тело и ум
- Физичка активност доприноси превенцији и управљању незаразним болестима као што су кардиоваскуларне болести, рак и дијабетес
- Физичка активност смањује симптоме депресије и анксиозности
- Физичка активност побољшава размишљање, учење и вештине расуђивања
- Физичка активност обезбеђује здрав раст и развој младих људи
- Физичка активност побољшава опште благостање
- Глобално, 1 од 4 одрасле особе не испуњава глобалне препоручене нивое физичке активности
- До 5 милиона смртних случајева годишње могло би се избећи ако би глобална популација била активнија
- Људи који су недовољно активни имају 20% до 30% повећан ризик од смрти у поређењу са људима који су довољно активни
- Више од 80% светске популације адолесцената је недовољно физички активно
Одговор СЗО
СЗО је 2018. године покренула нови Глобални акциони план за физичку активност 2018-2030 који наводи четири области деловања политике и 20 конкретних препорука и акција за државе чланице, међународне партнере и СЗО, да повећају физичку активност широм света. Глобални акциони план позива земље, градове и заједнице да усвоје одговор „целог система“ који укључује све секторе и заинтересоване стране који предузимају акције на глобалном, регионалном и локалном нивоу како би обезбедили безбедно и подржавајуће окружење и више могућности да помогну људима да се повећају. њихов ниво физичке активности.
У 2018. години, Светска здравствена скупштина се сложила око глобалног циља смањења физичке неактивности за 15% до 2030. године и усклађивања са циљевима одрживог развоја. Обавезе светских лидера да развију амбициозне националне одговоре на СДГ пружају прилику да се поново фокусирају и обнове напори на промовисању физичке активности.
