Они раде 365 дана у години, 24 сата дневно, деценијама
Извор: Југмедиа: Аутор: Гордана Настић Објављено: 17.11.2019. у 17:34
Телефонска линија 194 за позиве пацијената у служби Хитне помоћи Врање је отворена нон – стоп. На телефонске позиве се од запослених лекара и медицинских сестара јавља онај ко је најближи телефонском апарату. Њихова лица одмах поприме забринут израз када са друге стране жице чују усплахирен глас који позива за помоћ. И у том тренутку они увек остану прибрани и смиреним гласом дају неопходна упутства како да се опходе према унесрећеном док помоћ не стигне.
Добро уигран тим
Овакве ситуације се у овој служби понављају из дана у дан, ноћи у ноћ, свих 365 дана у години. На све изазове увек је спремно да одговори једанаест запослених лекара, међу којима је шест специјалиста и два запослена на одређено време, као и двадесет медицинских сестара и техничара, заједно са начелником службе Данијелом Миловановићем.
„Од недавно наше лекарске екипе су појачане са два лекара који су ангажовани преко пројекта који наш Здравствени центар реализује у сарадњи са локалном самоуправом. На тај начин су ангажоване и две медицинске сестре, а имамо и једну сестру која већ ради на одређено време. Сви они заједно, са још 24 возача возила Хитне помоћи и два спремача, чине једну уиграну екипу која броји негде око шездесетак запослених радника увек спремних да изврше све постављене задатке. То није нимало лако ако се има у виду да наша служба покрива територије града Врања и Врањске бање. Рад запослених у служби организовали смо у две смене. Једна је дневна, а друга ноћна и трају по дванаест сати. После ноћне смене они имају два дана одмора, а већ трећег дана се налазе у стање приправности, а то значи да су у обавези да се на позив одмах јаве у службу“, објашњава Миловановић.
Запосленима у Хитној помоћи посла никада не мањка. Понекада га имају толико да не могу главу да дигну од хитних случајева
Поред свакодневних обавеза око транспосрта пацијената у веће клиничке центре и лечилишта у земљи, лети када крену грађевински и пољски радови и када је већа фреквенција саобраћаја имају више интервенција због повреда, али и уједа змије. Зими када одлазе на терен много пута морају да потраже помоћ и од ватрогасаца спасилаца како би њиховим саоницама могли да однесу болесника до амбулантних кола. Њихови редовни пацијенти су астматичари и срчани болесници које такође збрињавају, баш као и пацијенте који им се у ноћној смени јављају због упале грла, запушеног носа, дијареје и температуре од 37,5.
А колико је у ствари ова служба добро организована и колико може да буде ефикасна показала је недавно када је збрињавала повређене припаднике Војске Србије чији се аутобус преврнуо подно врањског излетишта Пржар. Тада су на место несреће у веома кратком року упућене све медицинске екипе које се ангажују у оваквим случајевима и које су на лице места збринуле двадесетак повређених лица са тешким и лакшим повредама.
„Kада су наше екипе стигле на место несреће затекле су стравичну слику. Аутобус који се преврнуо био је окренут у страну, а поред њега је зјапила провалија. Лекари су одмах почели са збрињавањем најтежих пацијената. Оне са преломом главе и екстемитета одмах смо упутили у наш Здравствени центар на даље збрињавање. За њима смо потом слали пацијенте са лакшим повредама. У превозу пацијената учествовало је и војно санитетско возило. За оно што су наше медицинске екипе тога дана урадиле на месту несреће Војска Србије нам је упутила захвалнице“, присећа се Миловановић.
Изнели човека из провалије
Први човек Хитне помоћи истиче да његове екипе током обављања свог посла наилазе на сличне ситуације у којима морају да збријавају пацијенте али и да поседују вештине за спашавање и изношење унесрећених из мање приступачних места.
Последњи пут су на носилима изнели човека тешког стотинак килограма из провалије где се сурвао трактором
Једне зиме се екипа Хитне помоћи заглавила у снегу у једној од врањских улица када је у касним ноћним сатима кренула у помоћ пацијенту. Нико од грађана које је пробудила бука није хтео да изађе да им помогне него су сви ситуацију пажљиво пратили из својих топлих домова. Изашли су из снежног смета тек када им је један грађанин који је имао вештачку ногу донео лопату.
Његова екипа се одлично показала и када је приликом транспорта породиље у нишки Kлинички центар дошла у ситуацију да сама обави порођај надомак Ниша, а који се добро завршио и по бебу и њену мајку.
„Kада се наше екипе нађу на терену заједно са опремом њен век је много краћи од оне коју користимо у нашим просторијама. Опрема коју имамо задовољава наше потребе али је неопходно једно континуирано занављање попут ЕKГ апарта и дефибрилатора. Располажемо са дванаест комби и доста путничких возила. Због природе посла сва она имају завидну пређену километражу. Примера ради наше комби возило старо две године већ има пређених 230.000 километара“, истиче Миловановић.
Он на крају додаје да запослени у овој служби одлазе на семинаре и едукације кад год им се за то укаже прилика, а да је доктор Пеђа Стојановић одржао у Дому здравља обуку и предавање о кардиопулмоналној реанимацији.
Телевизија Врањска плус је такође током протекле недеље урадила прилог о Служби хитне медицинске помоћи Здравственог центра Врање у оквиру емисије "Удахни здраво" коју можете преузети путем линка: https://www.youtube.com/watch?list=PLhU7P1PNJIGdqYw2HJzpBdZ88BzQB1IpI&v=knvu_D5SiII&feature=emb_logo
