ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
ми бринемо о вашем здрављу
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
ми бринемо о вашем здрављу
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
ми бринемо о вашем здрављу
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
ми бринемо о вашем здрављу
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
ми бринемо о вашем здрављу
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
ми бринемо о вашем здрављу
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР ВРАЊЕ
ми бринемо о вашем здрављу

Светски дан без дуванског дима - 2022

Како је пушење један од водећих превентабилних фактора ризика за масовне хроничне незаразне болести (кардиоваскуларне,малигне,шећерна болест, болести дисајних органа...) које је у 20.веку усмртило око 100 милиона људи,а у 21.се очекује око 1 милијарда, сваке године 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери обележавају Светски дан без дуванског дима, а тема овогодишње кампање је “ДУВАН: ПРЕТЊА НАШОЈ ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ” и колико је дуванска индустрија штетна по здравље појединца и заједнице.

Због употреба дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету.

Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима као и коришћењу дуванских производа.

ЦИГАРЕТЕ УТИЧУ НА ОКОЛИНУ

И ове године желимо да пре свега  скренемо пажњу јавности на здравствене последице употребе дуванских производа и излагања дуванском диму,али акценат је стављен и на то како производња дувана утиче на нашу околину (животну средину).

Чињенице су неумољиве: узгој дувана, производња и употреба цигарета загађују земљу и воду. На великом удару овог загађења су и улице метропола и великих градова, као и плаже где се бацају опушци који не могу да се разграде.

Иако дуванска индустрија сваке године донира много новца у различите одрживе иницијативе немојте да вас то завара јер су они један од највећих загађивача животне средине.

Дуванску индустрију треба натерати да почисти неред који оставља за собом.  Свако посечено дрво у процесу израде цигарета треба надокнадити и пошумити опустошене пределе. Треба смањити количину воде која се потроши приликом производње дувана и редуковати емисију угљен-диоксида који директно утиче на климатске промене животне средине.

РЕЦИТЕ НЕ ЦИГАРЕТАМА И ПОМОЗИТЕ ПЛАНЕТИ

Свака промена креће од појединца, и велика је заблуда ако мислите да као појединац не можете да утичете на своју заједницу, околину и глобални проблем. Оставите цигарете првенствено због свог здравља, а онда се сетите да тако помажете и својој околини.

Када оставите цигарете престајете да загађујете ваздух и животну средину.

ПОРАЖАВАЈУЋА СТАТИСТИКА

Светска здравствена организација је објавила бројеве који прате фокусне теме, те тако имамо бројке које говоре да више није тајна да дуванска индустрија директно утиче на климатске промене.

За потребе ове индустрије годишње се:

  • Посече 600 милиона дрвећа ради производње цигарета.
  • У производњи употреби 22 милијарде литара воде.
  • Избаци у атмосферу 84 милиона тона угљен-диоксида што значајно утиче на повећање глобалне температуре.

Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се  крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину.

СТАЊЕ У СРБИЈИ

Србија је позната по великом броју корисника дуванских производа и предњачимо у томе у поређењу са другим европским земљама, а статистика потрошње дуванских производа, на жалост, и даље иде узлазном линијом.

А сав овај немар и небрига о сопственом здрављу доводи до чињеница да:

  • У Србији годишње умре око 15.000 људи због дувана и дуванског дима, показује статистика из 2019. године, а свакодневна употреба цигарета повезана је са повећаним ризиком од кардиоваскуларних обољења и болести органа за дисање.
  • Канцеларија за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије 2020. године објавила је извештај да 36% пунолетних грађана Србије пуши.
  • У Србији 33,9% мушкараца и 30,1% жена ужива у конзумацији цигарета.

 

ЗАШТО ТРЕБА ОБЕЛЕЖАВАТИ СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА?

Када едукујемо млађу популацију и сами постајемо свесни штетности дувана и рада дуванске индустрије. Све више људи се одлучује за одустајање од упражњавања ове ружне навике јер схвата колико штети животној средини, а и њима самима.

Центар за превенцију са поливалентном патронажом Дома здравља у Врању преко својих свакодневних здравствено-превентивних и здравствено-промотивних активности као и здравствени радници из одговарајућих служби како са примарног тако и са секундарног нивоа,свакодневно скрећу пажњу јавности и корисницима здравствених услуга  на здравствене последице употребе дуванских производа и излагања дуванском диму и дају подршку за одвикавање од пушења.

Собзиром на чињеницу да  36% пунолетних грађана Србије пуши,а да је сваки трећи ученик 7. и 8. разреда основне школе пробао дуванске производе и 13% њих су активни пушачи као и на велику изложеност дуванском диму школске деце 13-15 година старости у породичном окружењу Центар за превенцију са поливалентном патронажом партнерски са Црвеним крстом Врање и Заводом за јавно здравље током целе године континуирано ради на едукацији школске омладине на територији града и сеоских средина о штетном утицају дуванског дима на људско здравље под слоганом „Пушење или здравље“ било да се ради о активним пушачима или свима онима који су у њиховом окружењу и изложени су штетном утицају дуванског дима.

 

Свако од нас може да да индивидуални допринос за добро здравље и бољи развој тако што ће уколико је пушач да потражи помоћ за одвикавање и остави пушење и сви они који су непушачи да уложе напоре да никада не запале своју прву цигарету.

 

Ако се одлучимо да не конзумирамо дуванске производе не продужавамо само себи живот, већ и нашој планети Земљи.

Сваки дан је добар дан да оставите цигарете и направите први корак ка здравом начину живота – урадите то већ данас.

 

 

 

 

 

 

 

Image
Image
Image
produži život

Mени