"Специјалисти трансфузиолози заједно са епидемиолозима, инфектолозима, пнеумофтизиолозима, интернистима чине ударни, примарни тим у борби против Ковида 19." - прва је реченица начелнице Одељења болничке банке крви, Здравственог центра Врање, др Весне Стојановић у разговору о протеклој години и више дана борбе против корона вируса, након чега је уследило образложење:
"Све гране медицине које су у једном периоду пре пандемије Ковидом 19 биле неправедно маргинализоване, добиле су на заслуженом значају и струка је увидела колико су управо оне битна карика у добром функционисању здравственог система и организовању најбољег одговора на претњу по људско здравље каква је забележена услед ширења корона вируса.
Патофизиолошки, суштина болести изазване Ковидом јесте примарна болест система за коагулацију то јест, хемостазе у организму пацијената. Напрасне смрти у оквиру ове болести највећим делом се дешавају управо због поремећаја система за коагулацију - тромбозе.
Отуда је параметар у оквиру лабораторијске дијагностике из области трансфузијске медицине Д-димер доживео кулминацију у својој важности. Он је индикатор акутне или постепене системске тромбозе у организму пацијената која када се на време дијагностикује, јако успешно се решава терапијом, нискомолекуларним хепарином (фраксипaрин, клексан), увођењем антикоагулантне терапије, антиагрегационе терапије (андол, аспирин) и антикоагулантних лекова новијих генерација (Xarelto, Rivaroxabаn) у супротном исход може да буде фаталан." - објашњава др Весна Стојановић.
Пацијентима зараженим Ковидом, лабораторијска дијагностика се ради по пријему, у току болести, по завршетку инфекције и пацијент се прати чак и до годину дана након излечења у зависности од лабораторијских резултата, напомиње начелница Болничке банке крви, др Весна Стојановић и наглашава да је приметан огроман притисак на лекаре:
"Сви наши пацијенти треба да слушају препоруке лекара, специјалиста трансфузиологије и да проверу D-dimera као и осталих параметара који се тичу скрининга коагулације раде онако како им је прописано, да нису у паници и да знају да нису животно угрожени ако су под терапијом. Контроле се раде на месечном или двомесечном нивоу и непотребно је вршити додатни притисак на лекаре.".
Упоредни подаци параметара за праћење антикоагулантне терапије, протромбинско време, као и активирано парцијално тромблопастинско време у периоду пре и за време трајања пандемије у Здравственом центру Врање су следећи:
У 2019. години урађено је D-dimera: 342 и D-dimer POCT: 216, збирно: за 548 особа; INR за 19981 људи, PT је урађен код 26605 људи, aPTT за 11293 особа и Anti X-a код 40 особа.
У 2020. години урађено је D-dimera: 1510 и D-dimer POCT: 1356, збирно: за 2866 особа; INR за 18100 људи, PT је урађен код 17600 људи, aPTT за 7583 особа и Anti X-a код 150 особа.
У 2021. години у периоду од 01.01 до 01.06.2021. године урађено је D-dimera: 600 и D-dimer POCT: 767, збирно: за 1367 особа; INR за 8621 људи, PT код 16319 људи, aPTT за 4381 особа и Anti X-a код 120 особа.
Коментаришући упоредне податке у години пре и у годинама трајања пандемије, начелница Болничке банке крви, др Весна Стојановић истиче да без обзира на то што је од проглашења Ковид пандемије у време ванредног стања, изолације и карантина, долазак пацијената био редукован, посао трансфузиолога је био са истим интензитетом што бројке недвосмислено показују, с тим што је број анализа за D-dimer утростручен од почетка пандемије, што се види и упоређивањем броја специјалистичких и консултативних прегледа лекара, специјалиста трансфузиолога у годинама пре и у време пандемије.
У 2018. години укупан број прегледа трансфузиолога био је 18738, у 2019. години 21000, у 2020. години број прегледаних пацијената износио је 16939, где је приметно дискретно смањење броја прегледа с обзиром на увођење ванредног стања, и у 2021. години у првих 5 месеци забележено је алармантно повећање пацијената у фази јењавања Ковид пандемије и број прегледа у овом периоду износи 11000.
"У време трајања пандемије галопирајуће је порасла потреба за реагенсима. Менаџмент Здравственог центра Врање је правовременим реаговањем у континуитету водио рачуна да реагенаса и пропратног потрошног материјала буде довољно и није забележен нити један застој у пружању здравствених услуга. Наши корисници су у сваком тренутку када им је то било потребно добијали адекватну здравствену услугу по индикацијама лекара трансфузиолога." - наглашава др Весна Стојановић и додаје:
"У исто време, Болничка банка крви је све време трајања пандемије фунционисала беспрекорно. Потребе крви и крвних продуката су свакодневно ревидиране и уз помоћ наше Службе хитне медицинске помоћи уредно смо снабдевани из Завода за трансфузију крви Ниш свиме што нам је било потребно на дневном нивоу".
