Историјат болнице

Оцените овај чланак
(1 Глас)

Окружна болница у Врању основана је 22. децембра 1881.године у згради бившег Сулејман-беговог конака. Кључеви Сулејман-беговог конака, који је претходно адаптиран, предати су у руке доктору Фрањи Копши, врањском окружном физикусу, те се Окружна болница могла отворити и отпочети рад. За управника врањске Окружне болнице именован је др Фрања Копша.

Болница је имала три болесничке собе. У болничком дворишту, у две мање зграде смештене су канцеларија, апотека, болнички магацин , кухиња и болнички магацин хране.

У раздобљу 1881-1886. године Сулејман-бегов сарај био је седиште цивилне врањске Окружне болнице и мале војне гарнизонске болнице. Са пресељењем Окружне болнице у ново здање, које је 1886. године подигао Фрања Копша, финансирајући изградњу сопственим новцем, у конаку откупљеном од Турака, остаје болница врањског гарнизона.

Пре и после др Фрање Копше у годинама које наступају нижу се људи и дођаји који су на много начина обележили стварање врањске болнице онаквом каква она данас јесте.

Поменућемо неке од њих уз опаску да су сви они који су учествовали у историји настајања Опште болнице Врање забележени у књизи др Вукашина Антића, „Болница у Врању“, која је и нама послужила као извор за податке које презентујемо у овом раду.

Најпре су то били Грк др Атанас Кујас, први високо школовани лекар који је у Врање стигао годину дана пре ослобођења од отоманске власти и са собом донео хируршке и гинеколошке инструменте, те богату медицинску библиотеку, затим пионири медицине у Врању, др Ђура Кустудић, др Никола Ђурић, др Панајот Костић. Нижу се др Станислава Симоновић, удата Илић, позната као Гочобанка, др Драгољуб Михајловић, др Александар Констатиновић, др Тома Јовановић, др Ксенија Митровић-Аћимовић.

У току поратних година функцију Окружне болнице преузела је и обављала Болница жена Шкотске смештена у врањској касарни. Средином октобра 1919. године завршена је њена мисија, окружна болница се хитно реорганизује и постављају се темељи обнове и развоја здравства у Врању.

Одабрана је приватна кућа у данашњој Душановој улици која је адаптирана и за управника постављен је др Панта Костић. У јесен 1928. године на име немачке надокнаде за ратну штету у Врање долази једна а 1929. године и друга Декерова барака и бива формирана Нова болница, нешто изнад данашњег Антитуберколозног диспанзера.

Др Антун Сасо заслужан је за премештај Окружне болнице ( касније Бановинске болнице „Џона Фротингама“ ) из тада већ трошних Декерових барака у зидане зграде Американског дома за ратну сирочад 1936. године.

Београдски трговац, рођени Врањанац, Јован Јанковић Лунга подиже Хируршки павиљон са свим потребама за тадашњу модерну хирургију. Павиљон је освештан и отворен 17. јула 1938. године. Први начелник формираног Хируршког одељења био је др Слободан Паламаревић, уједно и најзаслужнија личност за развој хирургије. По завршетку другог светског рата дешава се период ревитализације рада две најзначајније здравствене установе Врањског округа, Болнице и Дома народног здравља.

У то време је УНРРА ( Управа Уједињених нација за помоћ и обнову ) упутила врањској болници 200 болесничких кревета, нешто постељине, као и нову медицинску опрему. На овај начин  постављаљу се услови за обнову рада болнице као и за отварање првих одељења.

Међу првима је отворено Дечје одељење. Оснивач и први шеф била је докторка Ксенија Митровић-Аћимовић. Формира се Интерно одељење, Инфективно, Грудно, Гинеколошко-акушерско одељење и тако редом. Др Александар Стајић значајно је допринео осавремењивању рада не само Интерног одељења већ и целе болнице. Др Андреја Душмановић је поставио темеље савремене педијатрије у Врању. Почетком седамдесетих година изграђено је ново здање Интерног одељења, а нова зграда Дечјег одељења саграђена је 1969. године одмах поред новог здања Интерног одељења. 1958. године Општа среска болница отвара Оториноларинголошко одељење а његов први начелник је био др Драгомир Здравковић. 1964. године основано је Неуропсихијатријско одељење, чији је оснивач и пионир био др Александар Митревски, лекар скопске Неуропсихијатријске клинике. Радиологија почиње са радом 1964. године када добија читав један спрат у новоизграђеној згради Интерног одељења. Модерна биохемијска лабораторија отворена је 1964. године са пресељењем у нову зграду Интерног одељења, као и болничка апотека.

Трећа етапа у изградњи болнице завршена је 1973. године и подразумевала је изградњу нове зграде и формирање и организацију нових одељења болнице, Ортопедског, Уролошког, Очног.

Потом је уследила четврта етапа  у изградњи болнице која је обухватила изградњу Инфективног и Грудног одељења 1975. године, као и Гинеколошко-акушерског одељења 1980. године. Служба патологије основана је 1978. године.

Најважнији показатељ квалитета болничког рада, између осталог, био је и колико деце остаје у животу после рађања. Преломна година у том смислу је 1957. година када се значајно смањује смртност новорођенчади. Интересантан показатељ квалитета болничког рада је и број обдукција умрлих у болници, извршених ради провере постављених дијагноза. Смртост болесника у болници износила је у апсолутном броју 90-110 годишње. О томе је извештај лично сачињавао управник болнице. Извештај је достављан стручном колегијуму и свим радницима на увид.

Децембра  2001. године , Здравствени центар Врање  и читав град  обележили су 120 година  од оснивања Окружне болнице.  У јутарњим сатима  откривен је споменик од белог камена посвећен Болници женa Шкотске и њеној главној лекарки Изабел Емсли Хатон. Меморијална фигура  висока близу три метра трајни је споменик људских храбрости и племенитости.

Грађани Врања су у знак захвалности за развитак „ здравства у Врању и опште културе овога краја“, у алеји заслужних грађана у Градском парку у Врању  31. Јануара 2003. године поставили попрсје доктора Фрање Копше, „првог управника  прве Болнице у Врању“.

Данас се Врањска болница налази пред завршетком грандиозног пројекта који ће заменити Болницу павиљонског типа каква је она сада са свим својим недостацима. У питању је изградња и опремање Хируршког блока које ће бити завршено 2018. године.

Децембра 2011. године Проф. др Зоран Станковић, министар здравља Републике Србије посетио је Град Врање и Здравствени центар Врање, поводом обележавања 130 година Врањске болнице.

Министар је на сасатанку са менаџментом Здравственог центра Врање истакао да ће Министарство здравља Републике Србије наставити са подршком у реализацији планираних програма у вези наставка изградње и опремања новог хируршког блока, као и обнове дотрајале медицинске опреме како у Дому здравља Врање, тако и у Општој болници Врање.

Проф. др Зоран Станковић је овом приликом истакао да је Здравствени центар Врање са 350 милиона динара уложених протеклих година, одмах иза Клиничких центара у целој земљи, у смислу куповине нове опреме и стварања бољих услова за пружање квалитетније здравствене заштите.

Обилазак болнице, који је уследио након стручног састанка обухватио је службе за Општу хирургију, Психијатрију и Радиологију, Дневну болницу за хемиотерапију, Дневну болницу за дијализу и нови хируршки блок.

Заједно са његовом екселенцијом Канадским амбасадором у Србији, господином Романом Вашчуком, минстар здравља, Проф. др Зоран Станковић присуствовао је уручењу инкубатора Гинеколошко-акушерском одељењу Опште болнице Врање у акцији Фонда Б92 - "Битка за бебе".

Свечана академија – 130 година Врањске болнице,  одржана је  у Дому војске, уз подсећање на почетак и историјат Врањске болнице, уз представљање  развоја болнице данас и у периоду који је пред нама.

Болничку здравствену заштиту Општа болница Врање пружа свим становницима Пчињског округа  као и становницима Косовског Поморавља ( 300.000 становника ).

Пчињски округ чине један град и шест општина. Град  Врање и редом општине: Босилеград,  Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица и Трговиште. Административно је подељен на 363 насеља у којима живи око 250.000 становника.

Председник Републике Србије Александар Вучић на отварању Хируршког блока у Врању ( децембар, 2018. године )

„Ово је велики дан за здравствени систем југа Србије“ 

 

Здравствени центар у Врању добио је нови Хируршки блок, у чију зграду и опрему је уложено девет милиона евра. Хируршки блок отворио је председник Србије Александар Вучић, који је уочи тог догађаја рекао да је то велики дан за здравствени систем југа Србије. Вучић је истакао да је циљ владе да сачува здравствени систем, јер је то, каже, суштина друштвеног стандарда и опстанка. Нова зграда Хируршког блока пројектована је још 2004, две године касније започета је градња, али се у међувремнену стало са реализацијом пројекта. Хируршки блок има око 6.000 квадрата, осам операционих сала, 76 кревета, интензивну негу са 12 кревета и потпуним  мониторингом, ургентну медицину такође са 12 кревета. Изградња зграде од шест спратова, у којој је Хируршки блок, коштала је 7,5 милиона евра, од чега је Министарство здравља обезбедило 4,3 милиона евра, а ЕУ 3,2 милиона евра. За опремање блока најсавременијом медицинском опремом која подразумева и централну стерилизацију, издвојено је додатних 1,5 милиона евра.

Свечаности отврања новог хируршког блока су присуствовали и министар здравља Златибор Лончар и евроинтеграција Јадранка Јоксимовић, градоначелник Врања Слободан Миленковић, руководтсво Здравственог центра Врање на челу са директорком, Љиљаном Антић, начелници и медицинско собље новог Хируршког блока.

 

 Други о нама:

"Јован Јанковић Лунга задужбинар каквих данас нема" (Извор: ВОМ)

https://vom.rs/vesti/drustvo/jovan-jankovic-lunga-zaduzbinar-kakvih-danas-nema/

Прочитано 1642 пута